Најновији текстови


Милош С. Милојевић и његов боравак у Лесковцу


Цена: 5 дин

Наше дно има подрум


Цена: 0 дин

Кад се учи најважније је концентрисати се на задати проблем


Цена: 0 дин

Лептир машна на мајици - да или не?


Цена: 0 дин

Књиге, књиге, браћо моја...


Цена: 5 дин

Најновији додаци у електронском облику
Jesenji broj 2018
(50 RSD)

Letnji broj 2018
(50 RSD)

Prolećni broj 2018
(50 RSD)

Jesenji broj 2017
(50 RSD)

Prolećni broj 2017
(50 RSD)
НЕМАТЕ ДОВОЉНО КРЕДИТА


ПОЛИТИКА

Од АВНОЈ-а до наших дана али и од Берлинског конгреса до Бадинтера


КО И КАКО ПРЕКРАЈА ЈУГОСЛАВИЈУ?


Процес “разграничења” бивших југословенских република у знаку различитих стандарда. Административне границе 1992. године постале државне, данас нико није задовољан, али и кад се постигне уговор о међусобним границама што су учиниле БиХ и Хрватска на верификацију се чека и 20 година



      Авнојевске границе су и данас, после 70 и више године, најчешће употребљавани израз кад се говори о граничним питањима у бившој Југославији. То је зато што је 1992. године, Бадинтерова комисија, која је прогласила да СФРЈ више не постоји, дотадашње административне границе између југословенских република, односно авнојевске границе, једноставно прогласила међудржавним. У такозваном Мишљењу број 3 наводи се да се границе између бивших федералних јединица сматрају државним границама и не могу се мењати силом, него само споразумом - начело uti possidetis.
      Авнојевске границе су утврђиване 1946. и 1946. године на основу предлога комисије која је била само под формалним надзором АВНОЈ-а. Тим "границама" су сви били незадовољни, па је идућих неколико година долазило до “локалних” размена како би се исправиле “нелогичности”. Тако се десило да Босна и Херцеговина крајем четрдесетих “изгуби” свој други излаз на Јадранско море, или да "новом" линијом између БиХ и Хрватске на подручју историјски познатом као Тромеђа (Далмације, Лике и Босанске крајине), тадашња Народна Република Хрватска 23. марта 1953. добије од Народне Републике Босне и Херцеговине насеља Кестеновац, Босански Штрпц и насеље Сеоце из бихаћкога среза, Дреновац и Лички Тишковац из босанскограховског, а 8. децембра 1956. и место Бушевић из општине Кулен Вакуф, у тадашњем бихаћком срезу. Од тада “граница” дословно иде преко кућа, делећи на пример кухињу и собе у једном дому.
     
Данко Перић

Цена читања ЦЕЛОГ текста је 5 дин.
УПЛАТИ КРЕДИТ

КОМЕНТАРИ:

За сада нема коментара на овај текст. Будите први у слању свог коментара

Остали текстови из рубрике ПОЛИТИКА:

ПРЕТПЛАТА









|




Израда:
СК Програми


Претражи сајт:
НАСЛОВНА ЛИСТАЊЕ ПРЕТПЛАТА КОНТАКТ ћир / lat